Genetičko testiranje neplodnosti i učestalih gubitaka trudnoće

Procenjuje se da se više od 15% parova susreće sa reproduktivnim problemima – infertilitetom i ponovljenim spontanim pobačajima. Uzrok ovih problema često leži u genetičkim poremećajima. Zahvaljujući razvoju savremenih tehnologija danas su na raspolaganju genetički testovi kojima se može otkriti uzrok neplodnosti, proceniti rizik za prenos genetičkih poremećaja na potomstvo kao i planirati adekvatno prenatalno testiranje. Rezultati genetičkih testiranja mogu biti od izuzetne važnosti i prilikom izbora najoptimalnije vrste lečenja neplodnosti.

Neodvojivi deo genetičkog ispitivanja neplodnosti je genetičko savetovanje, tokom koga genetičar, na osnovu medicinske i porodične anamneze, usmerava par na one genetičke testove koji su za dati slučaj relevantni a zatim na osnovu rezultata genetičkih testiranja informiše par o prirodi eventualno utvrđenih poremećaja, rizicima za potomstvo, mogućim medicinskim tretmanima i, ukoliko dođe do trudnoće, pomaže prilikom odabira pogodnih prenatalnih testova i učestvuje u njihovoj interpretaciji.

Ističemo da je za dobijanje zdravog potomstva neophodno da reproduktivni sistem oba partnera funkcioniše na odgovarajući način i zato je veoma važno da u proces ispitivanja neplodnosti budu uključena oba buduća roditelja.

Genetički uzroci muškog infertiliteta

Najčešći genetički uzroci muške neplodnosti su hromozomske nepravilnosti, mikrodelecije Y hromozoma i mutacije u genu za cističnu fibrozu (gen CFTR).

Citogenetička analiza kojom se ispituju promene u broju i strukturi hromozoma (kariotip) omogućava da se detektuju hromozomske nepravilnosti (aberacije) koje mogu biti uzrok infertiliteta. Kod muškaraca se najčešće radi o Klinefelterovom sindromu – genetičkom poremećaju polnih hromozoma koji se karakteriše prisustvom dodatne kopije X hromozoma (karotip 47,XXY). Simptomi mogu varirati od intenzivnih do blagih, pa neki muškarci sa Klinefelterovim sindromom i ne znaju da imaju ovaj poremećaj pre nego što urade analizu kariotipa.

Mikrodelecije Y hromozoma predstavljaju gubitak tj. ‘deleciju’ pojedinih gena lociranih u regionima AZFa, AZFb i AZFc na Y hromozomu (imaju ga samo muškarci). Ovi geni su važni za proces spermatogeneze, pa njihov gubitak za posledicu ima smanjen broj spermatozoida (‘oligospermija’) ili njihovo potpun odsustvo (‘azospermija’), što narušava plodnost muškaraca. Ova analiza se savetuje svim muškarcima sa ‘lošim’ nalazom spermograma, kako zbog potvrde uzroka infertiliteta, tako i zbog odabira adekvatne tehnike asistirane oplodnje. S obzirom da se mikrodelecije Y hromozoma prenose sa oca na sina, neophodno je paru predočiti i potencijalni problem sa plodnošću muškog potomka. Analiza mikrodelecija Y hromozoma je jednostavna, radi se testiranjem genetičkog materijala (DNK) iz krvi ili bukalnog brisa primenom PCR metode.

Mutacije u CFTR genu uzrokuju cističnu fibrozu – teško, hronično, nasledno oboljenje koje remeti disanje i uzrokuje poremećaje u funkcionisanju pankreasa, jetre i creva. Međutim, mutacije u ovom genu odgovorne su i za opstruktivnu azospermiju nastalu usled kongenitalnog nedostatka vas deferensa kod inače zdravih muškaraca. Novija istraživanja pokazuju da mutacije i polimorfizmi u CFTR genu utiču i na proces nastanka i sazrevanja spermatozoida kod muškaraca koji nemaju opstrukcionu azospermiju. Stoga se analiza CFTR gena preporučuje svim muškarcima kod kojih nalaz spermograma nije uredan, posebno ako se pripremaju za vantelesnu oplodnju, s obzirom da je kod njih rizik za dobijanje deteta sa cističnom fibrozom znatno povišen.

Genetički uzroci ženskog infertiliteta

Hromozomske nepravilnosti su čest uzrok neplodnosti i kod žena. Npr. veliki broj žena sa primarnom amenorejom ima Tarnerov sindrom (kariotip 45,X), koji karakteriše odsustvo jednog od dva X hromozoma. Tarnerov sindrom, kao i brojne druge poremećaje broja i strukture hromozoma, moguće je detektovati analizom kariotipa.

U cilju utvrđivanja uzroka ponavljanih spontanih pobačaja ženama se savetuje i detekcija mutacija u genima odgovornim za naslednu trombofiliju (mutacije Factor V Leiden, Factor II G20210A i dr).

Ukoliko žena ima dijagnozu prevremene insuficijencije jajnika (‘POF’) ili rano uđe u menopauzu (pre 40. godine života), potrebno je ispitati prisustvo premutacija u genu za sindrom fragilnog X hromozoma. Premutacije predstavljaju povećanje broja ponavljajućih tripleta CGG u FMR1 genu (broj ponovaka 50-200, dok je kod zdravih osoba broj ponovaka <40) i mogu biti u vezi sa slabim odgovorom na hormonsku stimulaciju žena uključenih u postupak potpomognute oplodnje.

Kod žena se kao uzrok neplodnosti u nekim slučajevima može javiti neklasičan (‘blagi’, ‘kasni’) oblik kongenitalne adrenalne hiperplazije. Ovaj poremećaj nastaje usled nedostatka enzima 21-hidroksilaze do koga dovode mutacije u genu CYP21A2. Simptomi se obično javljaju u pubertetu, a uključuju višak androgenih hormona, poremećaje menstrualnog ciklusa, policistične jajnike, akne i maljavost po licu i trupu, pa se nekada ovo oboljenje pogrešno dijagnostifikuje kao sindrom policističnih jajnika. Zato se ženama koje imaju pomenute simptome, a kod kojih nije utvrđen drugi uzrok infertiliteta savetuje analiza CYP21A2 gena.

U DNK LAB laboratoriji moguće je uraditi sve navedene genetičke testove vezane za infertilitet i ponovljene spontane pobačaje, a od naših genetičara možete dobiti sve dodatne informacije.